Starović u Jerusalimu na skupu o Holokaustu: Tolerancija prema mržnji nije neutralnost, već saučesništvo
Na Plenarnom zasedanju Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust (IHRA) u Jerusalimu, ministar za evropske integracije i šef Nacionalne delegacije Republike Srbije Nemanja Starović poručio je da Srbija ostaje čvrsto i nedvosmisleno posvećena borbi protiv antisemitizma, istorijskog revizionizma i svakog oblika relativizacije Holokausta.
Ministar je najoštrije osudio porast antisemitizma u svetu, uključujući i nedavni teroristički napad u Sidneju, naglasivši da su ćutanje i tolerancija prema ekstremizmu podjednako opasni kao i sami zločini motivisani mržnjom.
– Tolerancija prema mržnji i ekstremizmu nije neutralnost – ona predstavlja saučesništvo. U civilizovanom svetu nema mesta ni za opravdavanje, ni za relativizaciju nacizma, antisemitizma i ustaške ideologije – poručio je Starović.
On je naglasio da posebno zabrinjava činjenica da stotine hiljada ljudi u Zagrebu uzvikuju ustaške slogane, dok se istovremeno u hrvatskom parlamentu održavaju kvazi-naučni skupovi na kojima se relativizuje masovno stradanje Srba, Jevreja i Roma u sistemu logora Jasenovac tokom Drugog svetskog rata.
Starović je istakao da je Republika Srbija, kao punopravna članica IHRA od 2011. godine, na nivou Vlade prihvatila sve četiri definicije Alijanse i da kontinuirano radi na očuvanju kulture sećanja, uključujući obnovu Memorijalnog centra „Staro sajmište“ i unapređenje Spomen-parka „Jajinci“.
Govoreći o zabrani posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića memorijalnom kompleksu Jasenovac, ministar je ocenio da je reč o moralno i civilizacijski neprihvatljivom činu koji predstavlja političku instrumentalizaciju mesta masovnog stradanja.
– Mesta stradanja moraju biti iznad dnevne politike. Zabrana odavanja pijeteta žrtvama predstavlja grubo narušavanje kulture sećanja i osnovnih principa koje IHRA zastupa – naglasio je Starović.
U zaključku, ministar je poručio da Republika Srbija ostaje duboko privržena očuvanju istine o Holokaustu i genocidima počinjenim tokom Drugog svetskog rata, uz jasno protivljenje svakom obliku negiranja, umanjivanja ili iskrivljavanja istorijskih činjenica.
Kultura sećanja, kako je istakao, nije pitanje političkog izbora, već civilizacijska obaveza, a borba protiv antisemitizma, mržnje i ekstremizma mora biti zajednička, jasna i beskompromisna – u interesu dostojanstva žrtava i vrednosti savremenog demokratskog društva.
Izvor: (Informer)
