Niš pamti 12. februar: proboj iz logora „Crveni krst“ i poruka da se sloboda ne sme zaboraviti

Pre tačno 84 godine, 12. februara, u Nišu je ispisana jedna od najsnažnijih stranica otpora u okupiranoj Evropi. Grupa od 147 logoraša krenula je u prvo organizovano i veliko bekstvo iz nacističkog logora „12. februar“ na Crvenom krstu tokom Drugog svetskog rata. Na putu ka slobodi uspelo je njih 105, dok ostali, prema svedočenjima, nisu stigli dalje od žice.

Godišnjica proboja obeležena je polaganjem venaca i pomenom žrtvama. Venac su položili predstavnici grada, vojske, policije i boračkih udruženja, Igor Novaković predsednik SG Niša istakao je da se kultura sećanja mora negovati, jer je ona neraskidivo vezana za slobodu. „Narod koji ne pamti svoju istoriju, koji ne pamti svoju prošlost, on nema ni budućnost“, poručeno je Novaković.

Iz gradske organizacije SUBNOR-a u Nišu istakli su da 12. februar ne sme biti zaboravljen, upozoravajući da „danas mnogi žele da prekrajaju istoriju“, ali i naglašavajući da, dok postoji Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije, takvi pokušaji neće proći. Kao opomenu, podsetili su i na stradanje na Bubnju, gde su, kako navode, sahranjeni i ubijeni hiljade nedužnih ljudi, uz poruku da niko nema pravo da zaboravi.

Obilazak logora na Crvenom krstu i danas ostavlja snažan, emotivan utisak na posetioce, kaže istoričar Nebojša Šalzimić. „Svako odavde izađe sa suzama, probuđenim emocijama, shvativši šta je ovde bilo, šta se ovde događalo i na kom se mestu nalazi“, ističe on. Dodaje da veliki broj ljudi čak i slučajno dođe u ovaj memorijalni kompleks, ali da, kada izađu, imaju potpuno drugačiji stav – kao da su prošli kroz ličnu katarzu.

U logoru su, prema podacima, bili zatvarani rodoljubi bez obzira na političku opredeljenost, kao i veliki broj Jevreja i Roma. Kroz logor je prošlo više od 30.000 zatočenih, a više od 10.000 ljudi streljano je na Bubnju.

Branka Ranđelović, novinar Niš TV