Sa prvim suncem bude se i zmije: šta kada ih sretnete u dvorištu, garaži ili na ulici
Sa dolaskom proleća i toplijih dana, iz svojih skrovišta polako izlaze i gmizavci, među njima i zmije, pa stručnjaci upozoravaju građane da budu oprezni, ali ne i da paniče. Kada temperatura pređe 15 stepeni, zmije postaju aktivnije i kreću u potragu za hranom, zbog čega su susreti sa njima u ovom periodu češći, kako u prirodi, tako i u pojedinim delovima urbanih sredina.
Iz ZOO Planeta objašnjavaju da se zmije i drugi gmizavci bude sa toplijim vremenom, ali da im visoke temperature iznad 28 stepeni ne prijaju. Kako navodi Dušan Stojanović iz ZOO Planeta, neke od najzastupljenijih vrsta mogu se zavući u garaže, podrume, automobile, ali i u dvorišta i prizemne objekte, naročito ukoliko im je omogućen lak pristup i zaklon.
Stojanović ističe da se u gradskim sredinama najčešće mogu videti neotrovne vrste, poput stepskog smuka, Eskulapovog smuka i belouške, koje se uglavnom pojavljuju u međublokovskom prostoru, u blizini zelenih površina, šiblja i zapuštenih mesta. Dešava se, kaže, da zmije zalutaju i u automobile ili prizemne kuće, posebno ukoliko ostanu otvorena vrata ili ukoliko ih u naseljena područja poteraju prirodni predatori.
Iako ujedi zmija nisu česti, stručnjaci upozoravaju da je važno znati kako reagovati ukoliko do njih ipak dođe. Hvatač zmija Vladica Stanković naglašava da nepoznavanje zmija može dovesti do neželjenih posledica i da je zato važno da se u takvim situacijama pozove stručno lice koje zna kako da postupi. Posebno upozorava na ujed poskoka, otrovnice koja se najčešće sreće u kamenitim predelima i na višim nadmorskim visinama, kada je neophodno odmah reagovati.
Sagovornici podsećaju da zmije, uprkos strahu koji često izazivaju, imaju važnu ulogu u prirodi. Dušan Stojanović objašnjava da su ove životinje korisne za okolinu i ljude, posebno neotrovne vrste, jer se hrane glodarima i tako doprinose prirodnoj ravnoteži. Upravo zato, umesto panike, potrebno je primeniti osnovne mere opreza i zaštite.
Među najvažnijim preporukama su da se ne ostavljaju otvorena vrata bez nadzora u prizemnim kućama, da se postave mrežasta vrata ili komarnici, kao i da se dvorišta i okolina redovno održavaju. To podrazumeva košenje trave, uklanjanje šuta, granja i drugog materijala koji zmijama može poslužiti kao zaklon, ali i uklanjanje otpada i hrane koja privlači glodare, a samim tim i gmizavce.
Najvažnija poruka stručnjaka jeste da zmijama ne treba prilaziti, da ih ne treba pokušavati hvatati i da o njihovom prisustvu treba obavestiti nadležne službe. Ukoliko do susreta ipak dođe, potrebno je ostati smiren, jer zmije, kako ističu sagovornici, uglavnom ne napadaju prve, već se povlače ukoliko nisu ugrožene.
Tamara Rajković, novinar Niš TV
