Zaboravljeni zanati ponovo žive: mladi u Nišu od tradicije prave posao

Stari zanati u Nišu ponovo dobijaju svoje mesto, ali ovog puta u spoju sa savremenim umetničkim izrazom i novim tržišnim mogućnostima. Ono što je decenijama bilo gotovo zaboravljeno, danas se vraća kroz rad vrednih i kreativnih ljudi koji u tradiciji ne vide samo prošlost, već i šansu za budućnost.

Niš je tako nedavno dobio bonbondžijku, grnčarku i voskarku, što je još jedan dokaz da stari zanati nisu nestali, već da ponovo pronalaze put do novih generacija. U Udruženju za negovanje tradicije „Višnja“, koje okuplja zanatlije i neguje kulturno nasleđe, ističu da od takozvanih novih-starih zanata može ozbiljno da se radi, ali i dobro zaradi.

Amigurumi tehnika pletenja, minđuše i broševi od gline, slikanje na staklu, kao i tkanje na improvizovanom razboju napravljenom od žice i prozorskog okvira, samo su neki od primera kako se tradicija uspešno spaja sa savremenim stvaralaštvom.

Taj spoj, prema rečima predsednice Udruženja za negovanje tradicije „Višnja“ Maje Sević, mladim ženama ne donosi samo zadovoljstvo i prostor za kreativno izražavanje, već i realnu mogućnost da od svog rada stvore siguran i isplativ posao.

Maja Sević ističe da se u jednom trenutku gotovo potpuno odustalo od ručnog rada i da je mašinska proizvodnja potisnula mnoge zanate. Ipak, povratak igli, heklanju i prirodnim materijalima pokazao je da interesovanje postoji, posebno kada je reč o predmetima koji imaju umetničku, upotrebnu i emotivnu vrednost.

Kako kaže, upravo su od heklanja nastale prelepe lutkice koje godinama privlače pažnju dece, ali i vraćaju poverenje u ručni rad i kvalitet prirodnih materijala.

Ona naglašava da je najvažnije to što su zaboravljeni zanati ponovo dobili svoju primenu i mesto u svakodnevici. Uz dobar plan i jasno postavljen budžet, uz podršku kakvu članovima pruža udruženje, od ovakvog rada može da se živi. To potvrđuje i praksa, jer su neki od članova, nakon učešća na bazarima i sajmovima, otvorili sopstvene radnje i male firme.

Posebno je značajno, dodaje Sević, to što su mladi pokazali spremnost da uče i da bez prethodnog znanja ili porodične tradicije savladaju veštine koje su nekada bile deo svakodnevice. Tako su, na primer, od starih sveća počeli da prave nove, estetski dopadljive proizvode, dok su pojedini zanati obnavljani i zahvaljujući ljudima koji su svoje znanje nesebično prenosili na mlađe generacije.

Iz Udruženja „Višnja“ poručuju da očuvanje starih zanata nije važno samo zbog tradicije, već i zbog toga što oni predstavljaju živu vezu između prošlosti i sadašnjosti. Kroz njih se mladi povezuju sa kulturnim nasleđem, razvijaju kreativnost, stiču nove veštine i otvaraju sebi vrata za ekonomsku samostalnost.

Priča o starim zanatima u Nišu zato više nije samo priča o tradiciji. Ona postaje priča o upornosti, stvaralaštvu i mogućnosti da se od nasleđa napravi posao koji traje.