Nije svaki prolećni umor bezazlen: Evo kada simptomi mogu ukazivati na srčani problem
Sa dolaskom proleća mnogi građani osećaju umor, manjak energije i pad koncentracije, ali stručnjaci upozoravaju da te tegobe ne treba uvek olako pripisivati takozvanom „prolećnom umoru“. Kako ističe kardiolog dr Siniša Pavlović, proleće jeste period u kojem organizam reaguje na promene temperature, atmosferskog pritiska i dnevnog ritma, ali je važno obratiti pažnju na simptome koji odstupaju od uobičajenog i mogu ukazivati na ozbiljniji zdravstveni problem.
Promena godišnjeg doba može uticati na organizam, ali uporan umor, malaksalost, nesvestica, gušenje, bol ili pritisak u grudima, preskakanje srca ili neuobičajena slabost ne bi smeli da se zanemare. Bolesti srca i povišen krvni pritisak ponekad prolaze i bez jasnih simptoma, ali kada se jave tegobe poput bola u grudima, otežanog disanja, vrtoglavice ili poremećaja srčanog ritma, potrebno je javiti se lekaru bez odlaganja. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da veoma visok krvni pritisak može izazvati glavobolju, bol u grudima, otežano disanje, vrtoglavicu i smetnje vida, dok Američko udruženje za srce navodi da srčani problemi mogu da se ispolje i kao neuobičajen umor, gušenje, bol u ruci, leđima, vratu ili vilici.
Dr Pavlović savetuje da se posebna pažnja obrati na faktore rizika, pre svega na ishranu i životne navike. Manje mesnih prerađevina, više umerenosti u ishrani i redovna kontrola zdravstvenog stanja mogu imati veliki značaj u prevenciji ozbiljnijih problema. Važno je i povremeno meriti krvni pritisak, jer i previsoke i preniske vrednosti mogu dati slične simptome poput slabosti, malaksalosti i vrtoglavice. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je upravo merenje pritiska najbolji način da se otkrije hipertenzija, pošto ona često prolazi bez simptoma.
Jedna od preporuka je da se krvni pritisak meri više dana uzastopno i da se tek potom, uz beleženje vrednosti, razgovara sa lekarom o eventualnoj terapiji. Posebno je važno da se lekovi za povišen pritisak ne uzimaju napamet i bez prethodne provere vrednosti, već isključivo po savetu stručnjaka.
Kada je reč o fizičkoj aktivnosti, kardiolozi preporučuju hodanje kao jednu od najbezbednijih aktivnosti za srce, jer ne opterećuje organizam naglo, a doprinosi boljoj kondiciji i zdravlju kardiovaskularnog sistema. Redovno kretanje, pa i svakodnevna šetnja od nekoliko kilometara, može biti važan korak u očuvanju zdravlja, uz naravno prilagođavanje sopstvenom stanju i savetima lekara. WHO takođe preporučuje redovno kretanje i šetnju kao deo kontrole rizika kod povišenog pritiska.
Najvažnija poruka jeste da ne treba svaki prolećni umor automatski shvatiti kao bezazlenu sezonsku pojavu. Ako se uz umor javljaju bol u grudima, kratak dah, nesvestica, lupanje ili preskakanje srca, znojenje, mučnina ili nagla slabost, to mogu biti upozoravajući znaci koji zahtevaju pregled, a nekad i hitnu pomoć.
Branka Ranđelović, novinar Niš TV
